Razgovor o kraju vremena

Umberto Eko (1932-2016) bio je italijanski pisac, estetičar, filosof, semiolog, teoretičar književnosti i istoričar srednjeg veka. Poznat je po svojim romanima: Ime ruže, Fukooovo klatno, Baudolino, Praško gorblje… Manje je poznat, ali jednako vredan po svojim teorijskim delima: O književnosti,  Spisi o moralu, Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka i mnogim drugim.

Knjiga Razgovor o kraju vremena je intervju urađen sa Umbertom Ekom, devedesetih godina prošlog veka.  Razgovor se prvesntveno bavi tumačenjem kraja vremena, po knjizi Otkrovenja apostola Jovana, te o industrijskog i tehnološkoj revoluciji, njihovom razvoju i uticaju na čoveka i njegovo pamćenje.

Paranoične vizije

Razgovor počinje pričom o kraju jednog veka, o kraju milenijuma. Sljedeći milenijum u svom broju ima tri nule (2000) što predstavljam praznik za numerologe. Eko to naziva Moć sve nule. Osećanje da se bliži kraj ovladava čovekom, bez obzira da li se odnosi na kraj veka ili sveta. U književnosti odmah ovladaju tmurna i sumorna osećanja.

Eko navodi primer kraja 19. veka kada imamo Ničea koji proglašava smrt Boga. Tri nule, pak, su bolje i od broja 666, tj. godine zveri – praznik za numerologe.

Čoveku, koji je napisao Fukoovo klatno (knjiga ismeva sve ljude i knjige koji u svemu vide neko tumačenje), izdavači se usuđuju da pošalju na knjigu Biblijski kod Majkla Drosnina da napiše reklamni tekst. Da li je to naznaka kraja sveta? Ta ljudska sposobnost za prosto tumačenje teksta. Kako Eko kaže: očigledno je da uvek možemo postići da brojevi znače ono što mi želimo. On sve ljude koje vide značenje u brojevima naziva Dijaboličarima.

nNQk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvWkRjN01EQV8vNWM4YzczNjgyMmIzY2E3OTc2NTFhOTdlMDViN2RjMTMuanBlZ5GTAs0CQgCBoTAB

Kraj sveta – mogućnosti

Umberto kaže da čovek razmišljajući o kraju sveta, može da izabere samo četiri opcije. Prva opcija je da zauzme filosofski stav – to je aristokratsko rešenje. Druga opcija je da se čvrsto drži zvanične religije ili da se priključi nekoj sekti. Nedostatak religije je u tome što ona uglavnom prepušta vama odluku da li ćete slediti njena pravila, te na taj način  pruža manje zaštite od ideologija poput marksizma. S druge strane, sekta vam dozvoljava da odustanete od svoje slobodne volje i podredite se volji gurua da biste svoj ego utopili u njegov.  Četvrta opcija je neka vrsta nerepresivne sekte, manje zahtevna od religije i zabavnije od filosofije.

Svi ljudi su smrtni

Opis iz Jovanovog Otkrovenja ne može ganuti savremeni sekularni svet. Nas dotiče jadno stanje u kome se nalazi jedan deo čovečanstva, kisele kiše, promena klime, rupe u ozonskom omotaču… Što govori o samim ljudimo više nego bilo šta drugo.

Prema religijskom načinu mišljenja kraj sveta je samo jedna epizoda, obred na putu koji vodi do blistavog grad, nebeskog Jerusalima. Za svetovni način mišljenja (=prosečan čovek) ono predstavlja kraj svega, zato ljudi teže da potisnu misao o tome. Meditacija o smrti bi trebalo da bude centralna tema svake filosofije i religije. Mi, pak, se najčešće zaustavljamo kod „Carpe diem!“

William_Blake_003

O čemu govori knjiga Otkrovenja

Knjiga Otkrovenja nije da govori o propasti sveta. Ona opisuje pre onaj nebeski Jerusalim. Knjiga govori kakav če biti kraj sveta, a ne govori o kraju sveta. Te, stoga, ona može probuditi i očajanje i nadu.

U svakoj epohi bilo je događaja koji su kasnije tumačeni u svetlu apokaliptičnog teksta – sve u znaku Sudnjeg dana (poplave, zemljotresi, kraj kalendara…).

Na pitanje otkud ta potreba da se razišlja i smaku sveta, Eko prosto odgovara da su ljudska bića jedine životinje koje znaju da će morati da umru. Pozitivna poruka Knjige otkrovenja  je da će uvek postojati nova neba i nove zemlje.

Dalje, Eko navodi činjenicu do koje je došao, a koja se slaže sa stavom Tome Akvinskog: ne može se dogoditi da vreme ima svoj kraj. Vreme je izum hrišćanstva.

Mit nazvan tabula raza

O akumulaciji banaka memorije i njihovom uticaju na razmišljanje:

One mogu biti orjentir koji nas sprečava da upadnemo u iluziju o apsolutnoj novini. Promenaje primetna samo ako se nastavi raditi po utvrđenim pravilima, kao npr. promena u jeziku nekog pisca se vidi zato što se oko njeg ai dalje nastavilo pisati po propisanoj normi, a ne po promeni tog pisca. Tako da u nauci ne postoji Oktobarska revolucija niti tabula raza.

Na pitanje da li smo nesigurniji u ovom veku od naših predaka, Eko odgovara da su u ono vreme (17. vek) razočarenje osećali samo naučnici i intelektualci. Svesno ili ne, seljaci i popovi nisu znali ništa o šteti koja je naneta starom poretku.

Znanje se neverovatno brzo kreće, npr Eko priča o svom radu u štampariji gde je slagao tekst stranice na kom je pisalo da je čovek star 40.000 godina, a nekoliko godina kasnije navode u tekstu da je star oko 200.000 godina.

Vreme kajanja

Na pitanje da li je ovaj vek (kraj 20.veka) smrtonosniji od drugih, sagovornik odgovara da ni po čemu nije krvožedniji od ostalih, ljudi su i na hladnij način pre ubijani. S druge strane ovaj 20. vek je moralniji, veća je svest o moralu, pa samim tim o lošem, iako to ne utiče na samo činjenje zločina.

Uništavanje životne sredine

Proces uništavanja životne sredine počeo je otkrićem vatre, kako smatra italijanski književnik. Dalje navodi: akd je čovek počeo da dela, počeo je i da uništava svet. Zato je protiv svake radikalne ekološke ideje. Zemlja je planeta zajedno sa svim vrstama koje na njoj žive. Ljudi su se složili da dezodorans u spreju pravi ozonske rupe, pa su počeli koristiti onaj u stiku, ali ni u čemu ostalom se nisu složili – npr. kola na benzin.

Eko dalje navodi primer industrijskog uništavanja planete, kroz kratkotrajnost uređajai izlazak novih modela. Kao na primer kasetofon, on je napravljen da traje 2 godine, umesto 20. I šta se onda dešava sa svim tim bačenim i pokvarenim modelima?

Čini nam se da je još tada, intelektualac bio u stanju da ustanovi glavni problem današnjice: problem principa kratkoročnosti u industriji.

gyvenimo-filosofija

Tragični optimizam

Tragični optimizam prelazi u pesimizam. Pesimizam, koji je mnogo tragičniji, počinje u trenu kad neko poveruje da može doći dan kada će ljudi prestati da postoje. Razlika iumeđu prošlog i ovog vremena jeste u tome što je nekada sticanje znanja bilo stvar pojedinih genija, a danas je pristupačno većem broju ljudi.

Koji je zadatak filosofije

Zadatak filosofije je da formuliše pitanja na koja postoje razni odgovori. Stoga su velika filosofska pitanja ista od davnina do danas. Problemi su uvek isti, a razlozi za postavljanje pitanja su drugačiji.

 

G.V.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: